То ни Милошевић није радио

Покојни Милошевић је избегавао поводе да га опозиција прозива као „комуњару“ (иначе сасвим неоправдано – човек је био чист, накнадно убеђени, велики националиста и меки диктатор), па није дирао у пензиони фонд тзв. „самосталних делатности“ (мали привредници, лекари, пекари, стоматолози, адвокати и сл.). Тако је овај фонд, упркос ратовима, инфлацијама, санкцијама – успео да опстане и да буде у стању да нормално исплаћује пензије, без било какве помоћи из Буџета. Оно што зовемо „државним пензионим фондом“ је наставио да черупа (почело се још пре њега), тако да за те пензије већ годинама мора да се из буџета додаје око 40%.

Данашње перјанице модерене проевропске Србије су донеле одлуку да покраду паре које су приватници уплаћивали за своје пензије и да их употребе за потрошњу. Тачније за покриће несувислих предизборних обећања (предизборна обећања су свуда и редовно несувисла, али их паметне владе после просто не спроводе) о повећању пензија.

О чему је реч. Претходна Влада, тзв. Коштуничина, али у овој сфери са кључним министрима и премијером у садашњој влади, је донела одлуку о припајању Пензионог фонда самосталних делатности, тзв. државном пензионом фонду. Још се тада није захватило у новац који се налазио на том рачуну, него се само створила техничка могућност да се, по потреби, тај тешко скупљени и још теже сачувани новац, потроши по вољи политичара. Господину Кркобабићу, без кога нема пута у рај, тј. у ЕУ, је обећано да ће се, ионако огромна потрошња, додатно повећати и решење је нађено у тзв. вишку пара на подрачуну намењеном за пензије самосталних делатности на коме се налази 18 милијарди динара. Од тих пара ће сада држава узети 8 милијарди и поделити их другим пензионерима. Другим речима, држава ће свој дуг према једној групи грађана измирити узимањем пара од друге групе грађана. И тако смо сви ми који смо уплаћивали доприносе за пензије, а бавимо се самосталним делатностима, испали будале. Када одемо у пензију пара за њихову исплату неће бити пошто их је држава у међувремену пласирала у потрошњу. Одакле се, као што је опште познато, ништа не враћа (осим у смислу кружења материје у природи).

У ком смислу је то проевропска мера? Узимање туђих пара.

У ком смислу је то добра макроекономска мера? Даље надувавање потрошње.

У ком смислу је то социјално добра мера? Конфротирање пензионера и једног од радно највиталнијих делова друштва.

Како се ми то на тај начин модернизујемо? Тако што обесмишљавамо напоре приватника.

На којој националној фреквенцији се о овоме дискутује?

Ко од цењених економиста у овом потезу Владе уопште види проблем и да ли је било ко од њих спреман да о томе говори?

Мора бити да насупрот овим питањима ипак стоји нека противтежа. Добро, власт. Али та власт мора да баснословно вреди, кад све друго није важно.

About Бранко Павловић